Zbog održavanja hokejaške utakmice 20.03.2017. termin od 18.00 - 19.00 biće promenjen u 20.00 - 21.00

Građanstvo

08.00-09.00 ili 16.45-17.45 utorkom i četvrtkom
08.30-09.30 subotom

8 časova

3 i više godina

cena 3.000 RSD

Program rada

Program rada za početni nivo ili neklizače se zasniva na obuci osnovnog klizačkog koraka, zaustavljanja, ustajanja posle pada, kao i niza predvežbi za pravilno klizanje.

Program rada za srednji nivo ili klizače se bazira na usavršavanju pravilnog klizanja, uvođenju novih načina zaustavljanja, promenama pravca kretanja raznim okretima, klizanju unazad, korišćenju unutrašnje i spoljašnje ivice, itd.

Program rada za napredni nivo klizanja ima za cilj da dobre klizače nauči složenijim klizačkim elementima, kao npr., venac napred i nazad, lukovi spoljašnji i unutrašnji, okreti na obe noge (pirueta), valcer korak, trojke, tulup korak, itd.

Obuka neklizača – start up program

Start up program obuke neklizača će nas korak po korak obučiti kako da na najlakši i najzabavniji način ovladamo osnovnim klizačkim elementima.

Najveći neprijatelj brzog savladavanja klizačkih elemenata je STRAH. Zbog toga se i preporučuje obuka neklizača mlađih uzrasnih kategorija i to već od 5 godina. Pojačan osećaj straha na prvim časovima je sasvim razumljiv ako uzmemo u obzir da na nogama imamo tvrdu cipelu i tanku oštricu na kojoj treba da stojimo, da je led hladan i tvrd - pa bi i pad mogao biti bolan i pritom je sve klizavo, a naše noge ukočene i posvađane.

Naš prvi zadatak je to da što pre otklonimo strah jer sa njim ćemo teško uspostaviti ravnotežu i dobar balans na klizaljkama.

Upoznavanje

Prvi čas je najvažniji u celoj obuci neklizača jer je to dan kada deca u vama instruktorima traže podršku, ohrabrenje, motiv i pomoć, a vi u tom trenutku morate pokazati visok nivo samopouzdanja kako bi što staloženije i mirnije uveli decu na led.

Počinjemo od upoznavanja, gde se imenom i prezimenom predstavimo prisutnoj deci. Prvi kontakt uspostavljamo tako što ponudimo pomoć oko obuvanja i zatezanja klizaljki. Možda vam se taj deo ne čini toliko važan, ali on je zapravo vrlo bitan za brzo učenje klizanja iz nekoliko razloga, a to su:

  • Klizaljka koju nosimo ne sme biti ni prevelika ni premala. Ona se bira tako da bude istog broja kao i broj obuće koju svakodnevno nosimo.
  • Klizaljka ne sme biti previše zategnuta jer će nam otežati izvođenje pojedinih elemenata kao što je, na primer, čučanj jer bi zbog lošije cirkulacije mogao da se poveća osećaj hladnoće na stopalima.
  • Klizaljka se mora toliko zategnuti da ne bude labava oko zgloba noge jer u tom slučaju pojačavamo osećaj sigurnosti i izbegavamo mogućnost povrede zgloba.

Pre nego što izvedemo početnike na led potrebno je pokazati nekoliko osnovnih klizačkih elemenata koji će nam olakšati izlazak na led, a to su:

Osnovni klizački stav

Zauzimanje pravilnog klizačkog stava je bitno zbog uspostavljanja balansa jer je led klizav, a klizaljke tako dizajnirane da omogućavaju kretanje i napred i nazad, a dobrim položajem tela sami ćete diktirati na koju stranu želite. Zauzimanje pravilnog klizačkog stava omogućiće vam da za kretanje koristite baš one mišićne grupe koje se traže, a izbeći ćete izvođenje nepotrebnih pokreta koji mogu da dovedu do gubitka kontrole i balansa na ledu.

Prvi princip zauzimanja pravilnog klizačkog stava je da težina tela bude tačno iznad prednje polovine stopala, tj. klizaljke. Stopala su raširena u širini ramena, kolena savijena, brada podignuta gore, stomak uvučen i najbitnije je to da sternum (grudna kost) bude tačno iznad velikog palca na stopalima. Ramena i kukovi se postavljaju tako da njihova linija bude paralelna sa ledom, a ruke se u blagom predručenju podižu do visine ramena sa dlanovima okrenutim u pravcu kretanja.

Kada naučimo zauzimanje osnovnog klizačkog stava ponovimo ga još nekoliko puta iz stojećeg stava.

Marširanje

Početnik koji nikad nije klizaljkama stao na led nema osećaj ravnoteže i ne pravi razliku između klizačkog i pešačkog hoda, a radi sticanja sigurnosti potrebno je prvo naučiti marširanje, tj. hodanje u mestu u osnovnom klizačkom stavu pri čemu naizmenično podižemo kolena u vis, a pritom pokušavamo prebaciti težinu tela sa jedne stajne noge na drugu.

Ustajanje posle pada

Do pada ce doći pre ili kasnije, obično onda kada mu se najmanje nadamo. Od početnika je za očekivati da će padati, a naš zadatak je da ih naučimo kako da padaju i kako da ustaju posle pada.

Klizači početnici se najviše plaše pada unazad jer uglavnom u tim slučajevima dolazi do povreda trtične kosti ili udarca zadnjeg dela glave.

Bez obzira na to da li govorimo o padovima unazad ili unapred važno je samo da pokušamo pasti sa strane, na bokove sa pruženom rukom daleko ispred nas kako bi pad što više ublažili. Posle pada važno je početnicima napomenuti da šake što pre privuku svom telu da bi izbegli povredu posekotine prstiju ili šake oštrom šinom klizaljke drugih klizača, što i nije redak slučaj, pogotovu u građanskim smenama kada ima puno posetilaca.

Najbrži način podizanja posle pada je kada zauzmemo klečeći položaj ili popularno nazvan – položaj mace, gde nam se obe ruke nalaze na ledu i to u širini ramena. Prvo provlačimo jednu nogu između ruku, a zatim podižemo zadnjicu na gore i brzo privlačimo drugu nogu tako da u sledećem trenutku budu paralelne i uspravljamo se sve do zauzimanja osnovnog klizačkog stava koji će nam obezbediti potrebnu stabilnost na ledu.

Čučanj, poskok, roda

Poslednje vežbe koje ćemo probati pre izlaska na led su: čučanj, sunožni poskoci i roda. Čučanj se radi iz osnovnog klizačkog stava tako što kolena maksimalno savijemo, ruke se nalaze u predručenju, a težina tela na prednjoj polovini klizaljki.

Sunožni poskok se takođe radi iz osnovnog klizačkog stava tako što manjim zamahom ruku od nazad prema napred iz polučučnja poskočimo odrazom s obe noge u vis i dočekamo se u polučučnju.

Roda je vežba pri kojoj jedno koleno podižemo u vis, a celu težinu tela prebacujemo na stajnu nogu. Pri ovom pokretu leđa su maksimalno zategnuta, stomak uvučen, a ruke odručene u visini ramena.

Kada smo po nekoliko puta prešli vežbe na suvom, postavljamo decu u kolonu i polako ih izvodimo na led tako što svakom detetu damo ruku i odvedemo ga do ograde klizališta gde je ono prihvata obema rukama. Kada su sva deca zauzela svoje mesto uz ogradu, instruktor se postavlja na par koraka ispred njih tako da ga svi dobro vide i čuju. Počinjemo sa vežbama uz ogradu, koje smo već prešli na suvom i to sledećim redosledom:

  • Marširanje – Obema rukama se držimo za ogradu, sa pogledom usmerenim preko nje, a klizaljke postavljene na led ravno u širini ramena. Naizmenično podižemo koleno jedne pa druge noge.
  • Makazice – Nova vežba bez promene položaja tela, s tim što klizaljke postavljamo jednu do druge i pomeramo noge napred – nazad vodeći računa da nam je težina raspoređena na celoj oštrici bez grebanja zupcima po ledu.
  • Sunožni okret od 45 stepeni – Iz istog položaja prelazimo u polučučanj i zasucima trupa pri čemu su ramena i dalje usmerena prema ogradi, radimo sunožne okrete od 45 stepeni i pokušavamo da oštricama klizaljki grebemo po ledu.
  • Čučanj – Iz osnovnog stava nekoliko puta prelazimo u čučanj, ali tako da ne gubimo kontakt sa ogradom.
  • Sunožni poskoci – Iz osnovnog položaja iz polučučnja pokušavamo da uradimo sunožne poskoke.
  • Roda – Poluokretom jednu ruku odvajamo od ograde i odručimo je u visini ramena, a telo se postavlja u pravcu kretanja. Rodu radimo na obe strane, tj. obe noge.

Kada smo završili sa vežbama uz ogradu u mestu, prelazimo na uvežbavanje kretanja uz ogradu.

  • Zauzimanje osnovnog klizačkog stava – Kada smo stekli dovoljno veliku sigurnosti na ledu, počećemo da puštamo ogradu i zauzmemo osnovni klizački stav i to prvo telom okrenutim prema ogradi, a zatim i suprotno od nje.
  • Ustajanje posle pada – Pošto većina dece na prvom času zbog velikog straha neće hteti sami da sednu na led, moraćemo jedno po jedno dete da spustimo na ledenu površinu do sedećeg položaja. Zauzimamo četvoronožni položaj, jednu nogu podižemo i postavljamo na led između ruku, podizanjem zadnjice brzo privlačimo nogu do noge i zauzimamo osnovni klizački stav. Vežbu je potrebno ponoviti nekoliko puta, sve dok svi početnici ne postignu istu brzinu ustajanja posle pada.
  • Marširanje bez ograde – Pošto smo već pustili ogradu i našli se u dragocenom klizačkom stavu, počećemo i marširanje bez ograde malim, ali sigurnim koracima napred. Na prvom času potrebno je nekoliko puta preći širinu klizališta.

Ovom vežbom smo završili naš prvi čas klizanja i potrebno je ponovo pomoći svakom detetu da napusti ledenu površinu sto bezbednije.

Već pri prvom času možemo da odredimo koliko je grupa početnika kompaktna, da li napreduju istom brzinom, da li neko dete ima prevelik strah, itd., a po čemu ćemo moći da napravimo plan koliko će osoba biti potrebno za rad sa tom grupom.

Zadatak pomoćnih instruktora je da na času svakom detetu pojedinačno ukazuju na greške i da ih ispravljaju.

Ponavljanje

Drugi bitan čas jeste drugi čas koji smo nazvali – ponavljanje jer je to momenat kada pokušavamo da ponovimo sve sa prvog časa, ali mnogo sigurnije i slobodnije. Na drugom času ćemo se manje zadržavati uz ogradu, a marširanje bez ograde ponavljati maksimalan broj puta, tj. onoliko puta koliko nam to pažnja i snaga polaznika bude dozvoljavala.

Predvežbe za klizanje

Na trećem času ćemo obavezno ponoviti sve vežbe uz ogradu i bez nje i započeti neke nove sledećim redosledom:

  • Marširanje + čučanj – Pre nego što započnemo ovu vežbu potrebno je uraditi nekoliko čučnjeva u mestu i obavezno skrenuti pažnju na to da težinu tela prebacujemo na prednji deo klizaljke kako se pokušaj čučnja ne bi završio padom.
    Celu vežbu počinjemo marširanjem, a na znak instruktora radimo čučanj.
  • Marširanje + poskok – Pre početka vežbe obavezno uraditi nekoliko sunožnih poskoka i voditi računa da se doskoči u polučučanj. Vežbu počinjemo marširanjem, a na znak instruktora radimo sunožne poskoke.
  • Marširanje + roda – Metod je isti. Prvo u mestu pokušati uraditi rodu, a zatim je povezati sa marširanjem.
  • Patkice – Patkice su prva prava predvežba za klizanje i zato ćemo se malo duže zadržati na njoj.
    U ovoj vežbi zauzimamo takav položaj tela da su nam pete spojene, a prsti i kolena okrenuti spolja pod uglom od 45 stepeni. Rukama dodirujemo kolena sa povijenim leđima napred, i to nešto više nego u osnovnom klizačkom stavu, sa pogledom usmerenim u pravcu kretanja. Kada smo zauzeli željeni stav, počinjemo marširanje trudeći se da se pete ne razilaze.

Prvi klizački koraci

Na 4. času klizanja ponavljamo sve prethodne vežbe, sem onih uz ogradu. Akcenat dajemo na uvežbavanje patkica kako bi mogli da počnemo sa prvim klizačkim koracima.

  • Predklizanje – Iz stava patkice polako ćemo da prebacujemo težinu sa jedne noge na drugu i pokušati da uradimo mali odraz čitavom bočnom površinom klizaljke. Deca taj pokret obično sebi olakšavaju potiskivanjem samo zupcima, što bi trebalo ispravljati već pri prvim koracima na taj način što ćemo insistirati na spojenim petama, savijenim kolenima i prstima okrenutim u stranu. Počeli smo da klizimo po ledu.
  • Klizački korak – Jelka – Sada kada smo uz pomoć prethodnih vežbi naučili da prenosimo težinu sa jedne noge na drugu, spremni smo da počnemo obučavanje osnovnog klizačkog koraka. Za izvođenje klizačkog koraka koristimo tehniku odgurivanja i tehniku klizanja. Kod odgurivanja važno je napomenuti da se odraz vrši prednjom trećinom oštrice, ali bez dodirivanja špiceva. Prednja trećina klizaljke je na ledu sve dok traje odraz i to pod uglom od 45 stepeni, nikada u pravcu klizanja. Odmah po završetku odraza prenosimo težinu na drugu nogu (tehnika klizanja), koja je u tom trenutku zgrčena u kolenu i ne prati liniju kretanja već klizi pod uglom od 45 stepeni. Odrazna noga u trenutku klizanja u vazduhu prolazi nisko iznad leda pored stajne noge i zauzima ponovo položaj za odgurivanje. Pošto se odraz ne izvodi direktno u pravcu kretanja, već donekle u stranu, tragovi na ledu imaju oblik – jelke – te zbog toga osnovni klizački korak još nazivamo i jelka. U početku će odrazi biti kratki i nesigurni, a kasnije snažniji i duži. Ono što je još važno je to da se telo nalazi u malom pretklonu sa odručenim rukama, a grudna kost (sternum) tačno iznad stajne noge, tj. noge koja klizi. Pogled je usmeren u pravcu kretanja sa visoko podignutom nogom.
    Brzina kretanja zavisi od jačine odraza. Ukoliko kao početnik dobijete više brzine od željene prekinite odgurivanje i kližite na obe ili jednoj nozi.
    Kada smo naučili da kližemo od tačke A do tačke B, naučićemo još jednu vežbu:
  • Listovi napred – Iz položaja patkice pokušaćemo da potiskujemo obe klizaljke prema napred sve dok nam se ne spoje prsti. Spajanje prstiju ćemo pomoći snažnim privlačenjem kolena do kolena i odmah nakon urađenog pokreta ponovo zauzeti stav patkice.
  • Listovi iz zaleta – Ponoviti istu vežbu, ali prethodno se zaleteti i pri dovoljnoj brzini praviti manje, ali brže listiće ne kvareći pri tome njihovu tehniku.
  • Klizanje + čučanj
  • Klizanje + sunožni poskok
  • Klizanje + roda

Ovo je čas kada su deca zaista motivisana i zadivljena svojim prvim klizačkim umećem, a na vama je da na sledećim časovima iskoristite njihovu trenutnu motivisanost i počnete učenje novih i složenijih elemenata, kao i novih vežbi pomoću kojih ćete ušavršavati tehniku klizanja.

Učimo kočenje, vežbamo klizanje

Na 5. času ćemo da ponovimo sve naučene vežbe, ali akcenat stavljamo na klizanje i listove unapred. Pošto smo već solidno naučili da klizimo po ledu i povremeno dobijemo neželjenu brzinu kretanja, pravo nam je vreme da učimo kočenje. Učićemo dva tipa kočenja, a to su:

  • Plužno kočenje – Vrsta kočenja koje se radi dok klizimo na obe noge. Pre početka kočenja potrebno je uraditi predvežbu uz ogradu tako što obema rukama držimo ogradu, uradimo polučučanj, jednu nogu na kojoj je inače cela težina tela usmeravamo u pravcu kretanja, a drugu polako odvajamo od leda i postavljamo je u blizini stajne noge tako što su špicevi okrenuti ka unutra, tj. ka špicevima druge noge. Zatim polako prenosimo težinu sa stajne noge na nogu kojom ćemo kočiti da bi u trenutku potpunog zaustavljanja cela težina bila na nozi kojom smo kočili. Kada smo zauzeli pravilan položaj, nogom kojom kočimo grebemo po ledu i pravimo sneg.
    Sledeći korak je da se odmaknemo od ograde par koraka, a zatim malim zaletom pred ogradu zakočimo. Sledeći korak je da više puta prelazimo širinu klizališta i na znak instruktora radimo kočenje.
    Osnovne greške koje prave početnici pri kočenju su: preveliki razmak između klizaljki, premalo opterećenje klizaljke na kojoj se pluži, postavljanje klizaljke spoljašnjom ivicom na led, nedovoljno iskrenut vrh klizaljke, itd.
  • Hokejaško kočenje – Najefikasniji vid zaustavljanja jer zapravo obe noge učestvuju u kočenju. Pre početka kočenja takođe ćemo uraditi predvežbu uz ogradu i to tako što se od ograde odaljimo za dužinu ruke pri čemu su klizaljke paralelno postavljene na ledu. Privlačimo se rukama prema ogradi, radimo okret za 180 stepeni i spuštamo dole tako da je težina tela malo više na zadnjoj nozi, a ramena i grudna kost se postavljaju u pravcu kretanja. Kočenje se vrši obema nogama i to tako što prednjom nogom kočimo sa unutrašnje ivice klizaljke, a zadnjom nogom sa spoljašnje. Kočenje započinjemo prvo malim zaletom prema ogradi, a zatim iz klizanja na znak instruktora.
    Najčešće greške, a uglavnom uslovljene strahom od pada su: nedovoljno savijena kolena, kočenje na pogrešnim ivicama klizaljke, kada gornji deo tela nije postavljen u pravcu kretanja, itd.
  • Vežbe klizanja u parovima – Odrediti parove po visini i konstituciji deteta. Dete koje stoji napred je telom okrenuto u pravcu kretanja (lokomotiva) sa blago povijenim ramenima i pogledom usmerenim napred, a ruke se nalaze u zaručenju za koje se hvata drugo dete (vagon). Lokomotiva će da vuče vagon, a dete pozadi samo stabilno stoji sa blago savijenim kolenima dok dete koje vuče vežba da se još snažnije odražava.
  • Trotinet – Vežba trotinet je dobila ime zbog toga sto pokušavamo oponašati vožnju trotineta na ledu. Stajnu nogu postavljamo u pravcu kretanja kao i gornji deo tela, a kolena stajne noge su savijena. Odraznu nogu postavljamo na led pod uglom od 45 stepeni i vršimo snažne odraze samo jednom nogom. Vežbu ponoviti i na jednoj i na drugoj nozi.
    Najčešće greške su: kad stajna noga nije dovoljno savijena u kolenu, kada se odraz radi špicevima klizaljki, kada imamo pokret gore-dole stajne noge, itd.

Klizanje unazad

Kada smo već savladali klizanje unapred prelazimo na obučavanje predvežbi i vežbi za klizanje unazad. Pre nego što krenemo ponovo, ponovimo sve naučene elemente.

  • Listovi unazad – Kod listova unazad najvažnije je zauzimanje pravilnog stava za njegov dobar početak. Razmak između klizaljki je u širini ramena sa savijenim kolenima, a prstima okrenutim ka unutra. Otvaranjem peta spolja i spuštanjem zadnjice sa blago predručenim rukama počinjemo pokret potiskivanja klizaljki unazad sve do trenutka kada se spajaju pete. Po završenom pokretu počinjemo sve od početka iz opisanog stava.
  • Vežbe klizanja unazad u parovima – Kao predvežbu za klizanje unazad odabrali smo rad u parovima. Dete koje uvežbava klizanje unazad zauzima stav kao za listove i pokušava, premeštajući težinu sa jedne na drugu nogu, da povlači svog para.
    Kod ove vežbe voditi računa da su pete rastavljene, a kolena i prsti usmereni ka unutra. Polučučanj mora biti dovoljno dubok da dobijemo uslove za snažnije odgurivanje o led.
  • Klizanje unazad – Vožnja unazad ostavlja trag talasa na ledu, koji je u unutrašnjem luku širi jer se tu vrši odraz. Odražavamo se naizmenično levom pa desnom klizaljkom pri čemu su obe klizaljke stalno u dodiru sa ledom. Kod vožnje unazad potiskivanje se uvek vrši unutrašnjom ivicom klizaljke, a odraz potpomažu opružači nogu i rad ruku. Po odrazu, težina tela se prebacuje na zgrčenu nogu koja je u tom trenutku slobodna.
    Kao najčešću grešku tretiramo prenošenje težine na prednji deo šine, što bi moglo da prouzrokuje i pad.

Okreti, slalom, vijuge

Sada već možemo da kažemo da smo postali klizači, ali pred nama su i novi elementi koje treba savladati, ali pre toga ponovimo sve naučeno.

  • Okret unazad iz vožnje na obe noge – Pre nego što počnemo obuku okreta iz kretanja probaćemo isti da uradimo u mestu. Iz osnovnog klizačkog stava spuštamo se u počučanj, a zatim podizanjem iz počučnja (smanjuje se pritisak na led) istovremenim brzim pokretom spoljnog ramena napred i unutrašnjeg nazad vrši se okret unazad oko prednjeg dela klizaljki. Ponovnim spuštanjem u počučanj osigurava se stabilnost. Isti je postupak za izvođenje okreta od nazad unapred.
    Kada smo okrete uradili u mestu počinjemo da ih radimo i u klizanju i to pri manjoj brzini.
    Kao najčešće greške tretiramo: kruta kolena, nedovoljno prenošenje težine, klizaljke opterećene čitavom dužinom i male zamahe ruku.
  • Slalom – Vrlo sličan skijaškom, radi se na obe klizaljke i to je najjednostavniji način promene smera kretanja. Prilikom vožnje slaloma, koji se vrši u polučučnju, jedna noga se postavlja ispred druge za otprilike dužinu stopala. Težina se prenosi na prednju nogu, a telo naginje ka centru kruga u koji smo krenuli.
    Kao najčešće greške tretiramo: nedovoljno prenošenje težine na prednju nogu i mali otklon ka centru kruga.
  • Vijuga napred – Vrlo sličan element slalomu s tim što je duža od slaloma, a i spoljnom nogom se vrši odraz.

Venac napred

Naša obuka se bliži kraju. Došli smo do elementa koji je veoma važan u klizanju i bez kog ne možemo dalje da napredujemo. Pre nego što počnemo da vozimo venac uradićemo jednu predvežbu za njega.

  • Trotinet po krugu – Trotinet smo već spominjali u prethodnim vežbama i vozili ga po liniji kao predvežbu za pravilno klizanje. Sada ćemo ga voziti po krugu kao predvežbu za venac napred.
    Zauzimamo položaj na obodu kruga tako što su nam klizaljke paralelne sa savijenim kolenima. Telo je nagnuto ka centru kruga kao i sam pogled, prednja ruka je pružena napred tako da deluje kao da crta po krugu, a zadnja je nazad čvrsto postavljena. Odraz vršimo spoljašnjom nogom celom dužinom klizaljke. Kao najčešće greške tretiramo: pokret gore-dole, nedovoljan nagib tela ka centru, kad ruke ne stoje čvrsto nad krugom, itd.
  • Venac napred – Zauzimamo položaj kao kod predvežbe. Zadnje rame potiskujemo još snažnije nazad, a prednje napred. Pogled i telo okreću se ka centru kruga. Spoljna noga ostvaruje dodir sa ledom unutrašnjom ivicom klizaljke, a unutrašnja noga spoljnom stranom klizaljke. Venac se izvodi u konstantnom ritmu postavljanjem spoljne noge unakrst ispred unutrašnje. Treba težiti ka tome da se odraz vrši istom snagom i unutrašnjom i spoljašnjom klizaljkom, a to nam omogućava počučanj koji je inače veći nego kod klizanja napred.
    Vežbu ponavljati u oba smera.

Venac nazad

Princip obuke venca nazad je sličan kao kod venca napred i počinjemo obuku trotineta unazad kao predvežbe.

  • Venac nazad – Kod venca unazad su u principu položaj tela, nogu i vožnja na ivicama isti kao kod venca unapred. Venac nazad kliže se na srednjem delu klizaljke tako što spoljašnja noga unakrst prelazi preko unutrašnje, a unutrašnju posle odraza treba postaviti pored spoljašnje.
    Venci nazad zahtevaju izvesnu klizačku sigurnost jer se pri većoj brzini lako gubi ravnoteža.
    Kao najčešće greške tretiramo: suvišan nagib napred, nedovoljan nagib u stranu, kratko klizanje na jednoj nozi, itd.

Ispit

Ovim časom naša obuka početnika se završava. Završićemo je javnim časom ili ispitom gde će deca u prisustvu svojih roditelja prikazati šta su naučili. Na kraju časa, bez obzira na postignute rezultate, pohvalićemo svu decu jer bez obzira na nivo znanja svi su prevazišli početnički strah i bez ograde stoje na ledu i kreću se.

Igre i poligoni

Svaki čas bi trebalo osvežavati raznim igrama ili poligonima koji će decu oraspoložiti, ali i razvijati njihovo umeće kroz zabavu. U ovom delu ćemo dati nekoliko primera igara i poligona, a vi ste ti koji će osmišljavati i neke druge.

Dan i noć – Poznata deci svih uzrasnih kategorija, koristi se na prvim časovima tako što se na komandu DAN zauzima pravilan klizački stav, a na komandu NOĆ čučne.

Zmija – Igra se na prvim časovima, a njen cilj je da deca poređana u kolonu prate instruktora marširanjem ili klizanjem i vijugaju po celom ledu. Uče da menjaju pravac kretanja.

Preskakanje prepreka – Na led se postavljaju prepreke (štap), a deca moraju sunožnim odskokom da je preskoče.

Igra zadavanja – Deca kližu po celoj ledenoj površini, a na znak instruktora rade čučanj, poskok ili rodu.

Ledene vije – Instruktor vija decu po ledu i kada dodirne neko dete isto mora da se zaledi. Ostala deca imaju pravo dodirom da ga odlede. Igra traje dok se sva deca ne zalede.

Poligoni – Poligoni se proizvoljno postavljaju tako da deca imaju zadatak da određen rekvizit preskoče, obiđu, ili izbegnu.

Trke – Trke mogu da se organizuju tek na poslednjim časovima kada je znanje klizanja već usavršeno. Trke mogu da se organizuju samo u klizanju unapred ili klizanju unazad. Trke su sa raznim zadacima.

Prijatelji kluba